Годишњица Николе Чупића

ПРЕД КОСОВОМ 949

Бећари су аџамије

И у кавгу, књаже, кавгаџије.

А коњице ожењене,

Што на Турке, књаже, јуришају. Па испрати на границу,

На један топ, књаже, по тројицу. Подигла се силна војска,

До детета, књаже, на теб' иду. Ето иде каранизам

И са њиме, књаже, силне паше. Ето иду анадолци

И са њима, књаже, мисирлије. Ето иду сви дибранци

И са њима, књаже, сви гиданци. Њине пушке кременлије,

А твоје су, књаже, кашиклије. Њино зрно десет драма,

Твоје зрно, књаже, осамнаест. Дибранци су арамије

А гиданци, књаље, плачкаџије. Лепу си ги пљачку Д30:

Кому руку, књаже, кому ногу. Кашиклије руке носе,

А топови, књаже, обе ноге ! Друг другару говораше:

Хајде друже, џанум, да бегамо. Србин пије рујно вино;

Кад с' напије, друже, руменике, Не чека га табор војска Хајде, друже, брже да бегамо. Хајде, књаже, на Косово,

Те да видиш, ењаже, сиротињу, Да избавиш, књаже, Србе твоје.