Годишњица Николе Чупића

954 ПРЕД КОСОВОМ

Он је први кајмакам, који је тодику пажњу поклањао Србима, да је походио поједине Србе, учитеља, цркву и шкоду....

У један мах би ми упао у школу на предавања. Замоди ме, де не превидам рад, и ја наставим у присуству његову.

И кад би дошао какав виши чиновник, Валијин изасланик, он би га довео у школу. Мени би у таквим приликама рекао: „Ја нита сам идем, нити кога водим у турску школу; јер тамо нема шта ни да се чује ни да се види.“

И у цркву би долазио по који пут на вечерње, а у џамију —- готово никад.

Мене ба често посећивао, а ја сам сматрао за дужност да га по који пут посетим.

У почетку сам се пред њим устезао и, на његова обилазна питања одговарао бих јасно: да несам ни Грк, на Бугарин, Док ће ми он једном смешећи се рећи:

— Зар мислите, да ја не знам од кога смо царство на Косову отели, да овде живе Срби и да сте и ви Србин!... Ну чувајте се ових глупих Турака и дивљих Арнаута.

То ме је ослободило, те сам према њему могао бити отворенији.

Цоменух му најновију неправду: за што устав неје штампан и на српском језику, већ само на бугарском, кад у косовском вилајету живе Срби и не разумеју бугарског језика.

Он ми признаде да сам у праву, и обећа ми: да ће са своје стране све чинити, да се према Србима правда врши...

(Од њега сам новости сазнавао....