Годишњица Николе Чупића

ПРЕД КОСОВОМ 957

Кад би седео, увек би ноге подавијао пода се, као да клечи.

Врло ја мало говорио.

Арнаути су га се страшно бојали, а Срби су га веома поштовали.

- Он је био бранич сиротиње, бранич жртава обести арнаутске. Лопови несу могли дуго да опстану — јер ето им Суљче у потеру !

Арнаути су веровали, да Суљчу не бије пушчано зрно... ·

Једног вечера добијем поруку од Суљче, да дођем у кућу Јована Петровића на састанак.

Одох.

Кад остасмо сами, рече ми:

— Хоџа! Је ли тврда вера да остане тајна ово што ћемо сад говорити |

— Тврда вера !

— Србин ће доћи — настави Суљча, — и право је да дође. Његово је било, па ће опет његово бити. Бог ће му дати, јер не може више ни он да гледа неправде, што се чине сиротињи. АЛИ _ сиротиња може још да страда: или да пострада, од Арнаута и Черкеза, или од српских башибовука (добровољаца). Ја с мојом кућом, моје" заптије и још неколико кућа мусломанске сиротиње не ћемо никуд да идемо. Суђено је тако да буде, и ми се покоравамо судбини. Ну хоћу напред реч од тебе: је ди беса, да ћеш ти нас и ову мусломанску сиротињу бранити од српских башибозука '

— Беса !...

— А ево моје бесе: да ћу ја вас бранити док ми је главе на раменима !...

Тако углависмо — међусобни савез за одбрану !

ГОДИШЊИЦА Ху! 17