Годишњица Николе Чупића

ХИ

Извештаји с бојнога поља казују да српска војска напредује, да нам се све више приближује.

Већ провозве рањенике за Скопље...

Ми се спремамо: закопавамо што се може закопати ; савривамо све што се може сакрити. Многи су скривнице припремили још у време првога рата...

По граду се опажа живо кретање. Турци шапућу... шапућу и уздишу... уздишу и крвнички погледају на Србе.

Срби се све више повлаче у своје домове...

Пао је Ниш... пало и Прокупље !..

Нема телала да објави... Турци ћуте, али се ипак чују гласови о победама српске војске, и ми им потпуно и радосно верујемо ..

Дуго бављење у кланцу од Грделице до Џенпе и Владичина Хана доведе нас у страховање...

Ну 19. јануара 1875. године око пода ноћи пробуди ме мој сусед: „Устани... Има нешто !... Можда је Врање пало !...“

Сиђемо заједно у двориште, станемо код врата и виримо на улицу. |

Турци пролазе с Фењерима... виде се и кола са стварима. Фењери учесташе... Турци пролазе све у већем броју — журно а тихо...

Мали тајац... 6

Ну у један мах почеше се лдупати врата на српским кућама. Лупњава све јача и јача... Чује