Годишњица Николе Чупића

ПРЕД КОСОВОМ 959

се и вика: „Отварај врата, иди ћеш погинути !... Дај волове !... Дај кола !...“

Чује се одговарање. То је женски глас. Свађа,.. вика... опет лупњава и по који пуцањ пушке...

Гле, црквена врата обијају! Ударац секирин разлеже се по ноћној ТИШИНИ...

Опет пуцњава... Види се и ватра... гори кућа у горњој махали. Ено гори и друга кућа у чивљуку. Врисак жена и деце, запомагање и на једној и на другој страни.

Страшна ноћ !...

Такву и зору дочекасмо...

___ Сад већ настаје пљачкање. На једну страну ударају Черкези, на другу Арнаути. Пушка: тан!... а рањени Србин виче: „Аман, не дајте!...“ На другом крају пушка : тан!... а рањеник запомаже: „Јасј, помагајте !...“ |

Власт напустила град... Турци готово сви побегли... Срби напуштају своје куће, па беже у празне турске куће — куд који може.

Мени и још некима беху најближе циганске куће.

Цигани нас примише,

Сваки час гледам у часовник; за чудо како време споро пролази !

Опет врисак —- али сада Циганака и Циганчади : „Беж', хоџа !... Ето Черкеза !...“

Изађох из циганске куће. Куда ћу... Упутим се својој кући. Станем код капиџика. Погледам врата сва широм отворена... Један се Черкез огрнуо упљачканим ћилимчетом, а други носи моје ћемане и проба да свира.

Одоше...

14“