Годишњица Николе Чупића

ПРЕД КОСОВОМ 961

сребрњак... Међу Арнаутима чу се шапат;: „Суљча!..,“ и тргоше своје пушке...

Јот кроз два „митарства“ тако смо срећно прошли, захваљујући Суљчи и његову имену.

Суљча нас одведе у своју кућу.

У харему су смештени женскадија и деца, а ми мушкарци остасмо да бирамо места пред амбаром и у племњи (отлуквани)... а

Сутра дан, 21. јануара, зовну ме Суљча на договор.

Отворисмо магацин... наоружасмо се... постависмо српску стражу око града и по граду. Управа градска и у војничком и у политичком погледу у рукама је самих „грађана“, а управник је „грађанин“ Суљча. Идеална самоуправа !... | Пишем команданту српске војске и известим га : да је турска власт напустила град, да војске нема, и за то одмах да пошље једно одељење и за узме град без икаква отпора.

Одговара ми потпоручнић (у колико се сећам) Алекса Радојичић: да је он с војском у селу Доморовцу ; дошао би, али нема наређења од врховне команде.

22. јануара изјутра спазисмо, да се одбегли Арнаути и Черкези вратили и приближили граду на 4—5 километара; спремају се да ударе на нас.

Јавим то одмах команданту и замодим, да нам се пошље помоћ што пре. Још додам: како за наше спасење, за наше животе дугујемо Суљчи и његовим заптијама; како ће се они и још неколико Турака предати ; па замолим, да Суљчи не одузима оружје.

Одговара ми капетан Мрки Барјактаровић : да ће доћи, и да ће, у знак захвалности, не само