Годишњица Николе Чупића

КА ИСТОРИЈИ ГРАДА ВРАЊА 969 РА ОИ УМРИ МОМИР 9 ајаше | -7 АЕ

мењају, на пр.: Рајистовце, Нерадовце, Рибинце, Ратаје и др.

Име Врање, као име данашњега града Врања правилно је са свим, међу тим, покрај имена Врдње, било је у старој српској држави и имена Врања, од кога је се, управо, и развило потоње име Врање; али се и пак у нашим писаним споменицима довољно илуструје, да је име Врања значило жупу, а име Врдње, место у тој жупи.

Е. Голубински“,) Ђ. Даничић“), Ст. Новаковић“) и др. држали су, доиста, да је се под Врањом разумевала жупа, предео (волости), али се и пак, за то, ни у њих не види разлика између Врања и Врање. Сви су они, и жупу и град, у погледу имена, иденфиковали.

Тако исто и они, који су од пре неколико година на овамо почеди напуштати име Љрдња, те говорити и писати Врање, ни они ни чим не показују да праве разлику између Врања и Врање, већ то чине само с тога, што народ наш у јужним пределима и говори и пише Врање) а не Врдња.

Разлику ову, коју сам уочио, потврдићу са неколико аутентичних белажака из наших писаних споменика и народним предањима, која могу да

+) „Кратки очеркђ православнихђ церквен...«“ 648.

5) Рјечвик из књижев. старина српских (код речи Врања)

6) „Годишњица“ Н. Чупића књ. [и Ш. (272.).

7 М. Ђ. Милићевић („ Годишњица“ 17) је прекршио правило, по коме се чувају народна топограФска имена. Најмање га, пак, у овом случају може правдати његова добра жеља, да се у Русији нема рђавога мишљења о »новодобивеној Врањњ“, јер на руском језику: лаж, пусте речи, ... значе вранее, а не Врање (види: Словарђ Импер. Академји Наукљ, Том 1, 171). У тодико је још мање то учинити могао, кад је и сам нашао, сем имена града Брање и имена двају села — Доњо-Врање (ве Дбњо Врање) и Себе НИНА (86 Себе —- Врање) — „Годишњица“ Н. Чупића књ. ГУ, стр. 292.