Годишњица Николе Чупића

279 КА ИОТОРИЈИ ГРАДА ВРАЊА

–—

издрже историјску критику, ади ћу се, најпре, ради ориентације, са неколико речи дотаћи имена Врања, пре но што је жупа БВрдфња у ХП в. и присаједињена, старој српској држави.

Да ли је и име Врања, као и имена многих места у нашим земљама, још од Трако-Илира, или је творевина Грка, иди Словена, не може се тачно знати. Да су Хан („Кеј уоп Вејстад пасћ Зајопк“), Драгашевић, („Археологијско — географијска истраживања“ — Гласнив уч. Друшт. књ. 45) и др.'), успели да докажу (што није могуће), да данашњега Врања у времену римском није било, могло би се узети да је име Врања словенскога или барем грчкога порекла. Јер корена вр и основе врањ, вран .... има у сва три поменута парода — и у Римљана и у Грка'о) (Византинаца) и у Словена. Узалуд нам данас имена многих градова на Балванском полуострву као словенска звуче, док су латинскога или грчкога порекла (Загфка = Средац, Мајз5и5 = Ниш, О ћапа = Липљан, Уагапа == Гауегапа = Угапа = Врањина'), то даба = Ливно, и тако даље). Даље, Грци су још у 1в. после Христа имали име, слично потоњем византинском имену 1 Врауга , име Водазлоу""), а у Х! в. Византинци зваху жупу Врдњу — 1 Врауга — (,„... ха адо

8) ГТотазсћек „Пје аЊеп Тгакег“ Ц, 52, 58.

9) Алекса Јовановић („Коло“ Живаљевића год 1 бр. 12.) римски град Апамзатит поставља на место дан. села Трновца. Е то је погрешно мишљење.

9) Пи Сатде: »бОЛоввагшт ад земрфогев шефосе и. пише ртаеска а“... .. 224—926.

п) Тћетпег: „У ефега шопитепа Зјауогша тепафаопаћит...“ 1.

12) Рашић „Кез!-епстаор. («. [ р. 1188.