Годишњица Николе Чупића

КА ИСТОРИЈИ ГРАДА ВРАЊА 977

да је име Врање било и ранијих векова од имена Врања популарније. А то, што у страних путнива и

у страним књижевностима налазимо име Брдња, и каво још не, место Врање, то се има објаснити овако:

Турци нерадо па и тешко изговарају наша топографсва имена средњега рода. Најлакше изговарају именице женскога, за тим мушког рода. За то и наше топографске именице средњега рода, обраћају у женски, а кад кад ну „мушки род. Наше Кочане (визан. Кбгбауа) изговарају Кочана ""); наше

Куманово — Куманова; наше Гилане") — Гилана: Дечане — Дечана; Бујановце — Бујанофпа; Ратаје — Ратаја и тако даље.

Има, доиста, примера, да су Турци нека имена наша у правилнијем облику сачували, али су то само ретки изузеци. — Хаџи-Калфа, турски геограФ ХУП в. (Српска Краљ. Академија, Споменик ХУШ) пружа нам довољан број примера из којих се види извртање наших топографских имена. Тако у њега стоји:

место Јањево -— Јанова (59)

„ _ Смедерево — Семендра (63) » _ Чачак — Џаџка (68) — | „ ·_ Ужице — Узиџа (70) „ _ Ваљево — Ваљева (71) Врање, или нека је баш и Врања, стоји Ујварина (42, 45), Ујварин (Виварин) (59) и тако даље.

Тако исто су и европски путници опет највише

преко Турака, унели у своје дневнике врло много извр-

36) (тучезеђасћ „Кећве дигсћ КЕашећеп ипд пасћ Вгивва...“ 298.

37) () томе дали се зове правим именом Гиљане или Гњилане, расправљано је већ у нас. Чује се и Гнмлане, али највише Гиљане, за то га тако овде н пишем,