Годишњица Николе Чупића

978 КА ИСТОРИЈИ ГРАДА ВРАЊА

нутих наших топографских имена. — У Каа-у Југословенске Академије (књ. „ХП—Г,ХХХТУ и даље) читамо у изводима путописа (П. Матковића) :

место Клисура — СИзпа, „ _ Кукавица — Китагоџтга, „ Нови џазар — Моторозат,

Морава — Матојја, и тако даље.

Данас већ преовлађује у књижевности, и у нашој и у бугарској име Рило (у странаца и Ку), место добро познатога у старој књижевности "") имена Рила; тако исто читамо и слушамо Шара место Шар ““); Лојана и Лојан место Логанђ•') и таго даље, а ето нам се само за последњих десет година, чисто и познато нате име бевац претвори у Зибефче а Рајистовце у Ристовац! Овамо иде и стари Рас (престоница Рашке) који се увек сада зове и бележи Раса.

А колико су странци, а с њима и Турци још и дан дањи неспособни за тачно бележење и изговарање наших топографских имена, треба, макар само куриозма ради, загледати ону таблицу, коју је Спиридон Гоцчевић („МаКедотеп ппа А Зегеп“ 42 и 43) изнео, или сравнити онај полу турски списак села у врањ. окр., који је М. Ђ. Милићевић („Годишњица“ књ. ЈУ) објавио, са статистиком врањ. округа.

38) И у добро инсормиранога Јиречека („Севећ. 4. Ви уагеп) стоји К!!.

39) Гласвик Уч. Друштва ХХП 265—-277. 292.

%) М. В. Веселиновић уБраство“ ТУ, 95,

4) Мопџшт. Бегђ. 63 — „Лојане“ га и дан дањи зову Срби; Турци га зову „Лојена« а Арнаути „Лојан“.

47) „Годишњица“ књ. ТУ, 292,