Годишњица Николе Чупића

КА ИСТОРИЈИ ГРАДА ВРАЊА 981

Милићевић“) и др. међу својим белешкама из врањ. околине, донели и предање, да је се Врање звало Гољубињем, па чак и охруг да је се звао Гољубиначким“) У белешкама које до сада од поменугих пи-' саца имамо, види се, да им је извор за ово презање био један и исти — познати врањски старац Хаџи — Риста Добревић“.)

Предање ово, забележено по Хаџи-Ристипу казивању није трагано, иначе би се видело да није народно, већ да је случајним путем, опет преко пнемених људи, и до Хаџи-Ристе дошло, Користећи се сродничким везама са Хаџи-Ристом, могао сам у честом разговору, а прописаним путем у науци, баш до извора овога, предања доћи. Баш о тој версији, да је се · Врање, као, звало Голубињем, ХаџиРиста прича ово: |

— Ми ни смо знали да је се Врање и када друкчије звало него Врање, али нам учени људи причаху да је се Врање звало Гољубињем. — Беше то за маџарске буне, 1848. године, када се ја и још неколико врањанаца, трговачким послом, нађосмо у Београду. У истом хану у коме бесмо ми, беше и неколико „Ланчевчана“. Упознавши се са њима, рекосмо им да смо „из Врање“ На то ће један од њих приметити, да то није Врање него да је то Гољубиње. Ми стадосмо доказивати да се у нас зове само „Врање“ и да се не зове Голубињем, али нас један од њих стаде уверавати, да је се звало Голубињем и оде и донесе једну мапу, у којој, до-

6) „Краљевина Србија. ..“ 296.

“ »Отаџбина“ св. 17, 39.

8) Види о Хаџи-Ристи „Оглед“ год. 1. бр. 150 и „Отаџбиву“ 17, 89. ·