Годишњица Николе Чупића

282 КА ИСТОРИЈИ ГРАДА ВРАЊА рели ЕР а а ПЕН Виа а

ината о

иста, стајаше код имена Врање и Голубиње. По тада, кад год смо с ким о Врању говорили, причали смо да је се у „старо време“ звало Голубињем... а истина, наши су нам стари причали да је се Врање, од „памтивека“, звало Врањем, а. да је се Марково кале звало „Гољубићев град“, јер је у њему живео војвода Голубић.

Овоме коментара не трсба. Док није онај „учени Панчевчанин“ тврдпо (нема сумње по Брауну), није се, може бити, ни знало у Врању да је то Голубиње.

Према овоме и версија коју је М. Ракић без основа изнео, отпада. | |

Сад ћу у кратко да испишем јот неколико версија које су науци непознате, а које се овога питања тичу.

а) Наши писмени људи (врањанци) причају ово: — Врање је се до пропасти наше под Турке звало Голубињац “неки кажу Голубићевац), по имену војводе Голубића, који је управљао над Врањем. Голубић је имао жену Врану“) и кад је он с Царем Лазаром погинуо на Косову, место њега завлада њетова — Врана и прозва Голубићевац ио своме имену — Врањем"“) |

•) Ами: Бус је (у поменутом делу стр. 349) сигурно по овом предању довео име Врања од врана (де Угапа, согпее); иди је имена особна објашњавао по стварним и ошштим именицама, као што је Рибинце довео у везу са риба Крти2вб де Еђћа, ројзвоп (стр. 345)). Још пре 30, 40 година циркудирале су по Врању неке „врло велике и тешке“ гривне и минђуше и веровало се, да су биле ове војвоткиње ране (8. „Браство“ У, 191 приметба).

10) И оваје версија, нема сумње, опет преко „учених људи“ дошла у народ. Јерсе о Голубићу, а нарочито о приликама после Косовскога боја прича доста тачно. Тако, ва пр.: да Марко Краљевић није имао своје тврђаве и свртишта; да није био толико јунак, колико је се умео ваћи с Турцима; даје и Голубић био од њега већи јунак. Да се сви ови јунаци, који су били по тврђавама, као у оној више Дубнице (села) више Прешева више Лукова, више Битврђе. у Курвином хану и т.д. нису предали Турцима и по што