Годишњица Николе Чупића

284 КА ИСТОРИЈИ ГРАДА ВРАЊА

га ни бу могли од Мораве (од Моравице) освојнти. Тада се нађе нека баба из Клисурице''), те им поваза пут за Врање, преко дан. Себе Врања. Тада наши продру, надбију Србе и провале у Мораву. Онда освојише и Врање. Тада је било Врање, услед многих битака, и војски, опустошено (виран — пусто), те наши прозову Врање — Виран, Виранја, Врајно, и тако даље, а оно место где је била битка, прозову Себеп-Врајно што ће рећи, то је (место) узрок, (причинило је оно) да од Срба отмемо Врање.") И тако даље.

(лично овоме постоји предање и о заузећу Сурдулице. — Турци нису могди никако отети Сурдулицу из Мораве, већ су је дуго година нападали озго са Власине ин Варденика. Па ни отуда је нису могли отети док се није нашла једна баба те их научила како ће Сурдулицу отети. Изнад Сурдулице, на подножју Барденика, има останака старе тврђаве (види о томс међу останцима старина у врањ. окр.) У тој је тврђави била наша (српска) војска, која је бранила од Турака Сурдулицу. А у потоку изнад Сурдудице, у атару села Доњега РРоманбвца стара је црква сурдуличка — Св. Илија.

= –—--

помери с места. узе ову кобилу и она му ождреби крилата шај'ци. . .. Тако изабра и зарђалу сабљу.... Даље се ређају Маркова јуначка дела. Мотиви су већ 00.. . . Верује се да је Марко још жив, у мору код Солуна. ну мора има собу, у којој он живи и ар, у коме чува Шарца . Старији н простији људи тврде, да се и чује кад Марко ширца тимари. Још причају (верују), да је се првога рата ио на обали, али како је видео једнога циганина са пушком (и, зарони опет у море...... '3) (едо четири часа источно од Врања, до с. Себе — Врања.

4) Риста А. Христић ми је причао, да је бидо овога преу турским уџбеницима ранијих годива. Нисам се собом

|(),