Годишњица Николе Чупића

КА ИСТОРИЈИ ГРАДА ВРАЊА 985

Међу тим од старине је био обичај, да се првога дана Ускрса свупе Сурдуличани око цреве и да се ту веселе. Тако је било и те године. Сви се Сурдуличани скупе око цреве на весеље, а она баба отиде и зовне Турке, говорећи им: ударнте сада на Србе, они су сви пијани око цркве, неће се моћи тући. Тада Турци навале са Варденика (вардисаше Турци, отуда се зове Варденик — од вардисати) и доиста, потуку све око цркве и освоје Сурдулицу. Тада је на весељу око цркве било 90 младих невести, пре недеље дана, доведених, и њих све заробише и одведоше. |

Тада пострада много народа. За то од оне бабе нема потомства. Од тада удари у њено кабиле гушавост. Намноже се, намноже, па за годину дана сви до једнога помру. Опет се намноже, опет помру. Али их Бог забележи. Гуше су им до појаса. Сад живе у Бариљу, у топличком округу, ади су и тамо гушави.и не Фирају.

Ето народнога и поноса и одисаја! Свуда издајства !

5 ж

Држећи се принципа који треба у критичкој историји да владају и онда, кад се њој народна предања прилажу, и у овим версијама има чега 0 Врању, само што је то у далекој и бледој перслективи и за остала питања из прошлости врањске околине, а за питање, да ли је се и Врање звало Голубињем, све и да није оних аутентичких Фавата историјских, версије ове немају вредности ни да се у дискусију узму. — Кад се узме трећа версија (јер прве две отпадају сасвим), иде се у при-