Годишњица Николе Чупића

990) КА ИСТОРИЈИ ГРАДА ВРАЊА

ои аи пива а—павн пње мавишињиш_==— љ=— = – опао о >

зешв Ауатз зотб зешт де СЊиап е; де Моро-Втао“, али то је из основа погрешна одредба границе, као што рекох иза пашалук, а са границама ж. Врање, нити за Немањино доба, нити за цео средњи век, не може се ни из далека упоредити.

Врањски пашалук је у првој четвртини овога века захватао простор од Грдељице, управо од села Ораовице па све до дан. границе, између прешевске и кумановске нахије, до Табановскиг шума, испред села Табановца") и од Пољанице“), од ланаца Обличких и Карпине планине, па све до границе паланачке нахије, држећи под собом и сву Џчињу“) и Власину“). Оволиким је пашалуком управљао Мехмед-паша, отац чувенога врањскога Усејин-(Јусејин) паше, а Усејин-паша је захватио под своју власт и Лољаницу, коју је дотле држао лесковачки Јашар-палша.

Ово су верне и тачне границе врањскога пашалука. Ове су границе остале до Ашарата, до буне врањске, до Тензимата 18422. године, кад је Усејин-пата свргнут (о чемућу у тач. УП ошлирније изнети) и кад је пашалук кајмакамлуком постао. Исте су границе и кајмакамлука биле.

Гилане и Ново Брдо нису никада спадали у

2) Српско селе у куминов, нахип, лето ој железничке пруге: Врање - Кумано,

3 По освеоно старе ессине ба. Бе о омић) Рорпињица“« 1214 с 6 лез ЛЕ ки о -- “= . ж“ нина кому о 1 77 зе 7 Мика то са МИ У ва ара а а а А, 10О2 о обе се бо масонланаћ, ћо но ме асга ен и дооро (према Ннишим нри на за 0)» р

орао на “он а у аза «+ Бусгепдинау. А чак и пспих до. | СУ ! дил ћестен леве! Спархији,

У Власи та има тру = зрањехе према Врању. трнске, сада

бугарске, према Турну, и џиротске према Црној Трави (један крај у власотиначком срезу).