Годишњица Николе Чупића

КА ИСТОРИЈИ ГРАДА ВРАЊА 991

врањ. пашалук а још мање у жупу Врању — нити Немањинога нити Угљешинога доба.

Као што је. Абдураман-паша управљао нишким, као Јашар-паша десковачким, као Усешнпаша врањским, као Мустафа-паша кумановским, као Авзи-паша“) скопљанским, као Усни-паша призренсвим и т. д. пашалуком, тако је Бег Џинић, управљао гиланском нахијом.

Као што се види, врањски је пашалук (и ако је за Ами Буе-а (пп [Разећанк] дез р]аз ребз де ја Тагаше) врло мали, захватао велики простор. У дужини је износио од 18—20, а у ширини, ва Усејин-паше 10—15 часова. Ово је за жупе наше средњега века (а још више за Немањино доба) и сувише велики простор био. Једва да је оволико износила у Немањино доба и „нишевска област“ а у границама врањске само нахије (од 1842. —1878.) могло је стати и три и четири жупе. Према томе, ж. Врања је за Немањино доба и за цео средњи век имала са свим друге границе, мало ширих од граница дан. пчинскога среза. ИМ тај је вишак, за који је била већа од пчињскога среза, био према југу, према дан. прешевској нахији а никако према Гиљану и овом Брду.

Ево за то потврде:

Из речи Немањина биографа Ст. Првовенчанога (тач. [ а.) како је Немања освојио и: ,„... и Моравоу и глаголеми рани...“ јасно се види половај ж. Врање према западу. И да није других бележака у споменицима, ж. Врања се мора тражити источно од ж. Мораве"). Пошав од „Липљана,

6) 0 Авзи-паши се причају само добре ствари. Видн и поменутога Сптезеђасћ-љ „Кее дигћ Кошећеп..“ стр. 232 —238. . 7) Мопит. Зегђ. 59, 117, 197, 565.

19