Годишњица Николе Чупића

999 КА ИСТОРИЈИ ГРАДА ВРАЊА

одакле је се кретао развитак Немањине Србије, ваља само одредити границе ж. Мораве и Тополнице (доцније, и сада, Криве Реке), о којој знамо из времена Милутинових, па се онда границе ж. Врање према западу саме показују.

У споменицима се јасно види да је се жупа Морава простирала у извесним границама дан. гиланске нахије — изузимајући дан. Криву Реку. То име жупе (Мораве), само проширено, живи и дан дањи за поречје Бинч-Мораве са неколико села. А живи и жупа. И дан дањи се у гиланској нахији разликују две жуле — Крива река и Горња Морава. грива Река се простире. у главноме, ле-

Горња Морава“) десном страном Бинч-МоУправо оданде где, уз Мораву идући, преившна врањска а сада прешевска нахија, у између Карпине планине и Карадага, у зела ДКончуља, оданде настаје гиланска напо народном имену /орња ЉМорава. ) је предео на десној страни, а предео на трани Бинч-Мораве, познат нам је, као што 13. доба Краља Милутина као ж. Тополница '"). анице ж. Тополнице су се пружале на исе до Карпине планине"). А од Карпине, границе између врањ. окр. (Србија) и гинахије (Турска) почињала је ж. Врања.

>) Горњој Морави види: 1/. Јастребова у Гласник Учен. рХ, 124.

На истом месту. Име Бинч срета се и у средњем веку бегђ. 263. . . .) Петанчића Путопис — Кад ХИХ.

Сада претопљена у жупу Криву реку. Остало јој је само о истога имена. О њему има предања да је некада било и сада се познају остаци некадањих грађевина.

То се и по народном предању и по границама гилан. ин нахије закључује. Још долази к томе и географски подоарпина планина.