Годишњица Николе Чупића

КА ИСТОРИЈИ ГРАДА ВРАЊА 993

То су границе ж. Врање према западу, према, старим жупама: Моравци и Тополници. А сада да видимо које су границе ж. Врање биле у другим правцима, јер се ж. Врања није ни у осталим правцима простирала колико врањ. пашалук овога века.

У, поменутој повељи Стефана Душана (тач. 1. г.) видимо да су дан. села у пчињском срезу, окр. врањ. — Преображење (народ изговара Пображење) и обе (Горња и Доња) Отуље била у жупи Врањи, што од прилике значи, да је се граница ж. Врање простирала према .југоистоку у границама данаш. ичињскога среза, према прешевској нахији, вододелницом Мораве и Пчиње, од пралике онуда, куда иде данас граница између Србије и Турске — висовима, Св. Идије, Мотине и тако даље.

То би биле границе њупе Врање према. југоистоку. Даље, у поменутој белешци (тач. [ д.) Константина Философа читамо, даје кесар Угљеша управљао жупама Врањом, Иногоштем и ЛИрешевом. Ова, белешка још ближе одређује границе ж. Врање у свима правцима. Иногоште (што се данас зове Виногош) је онај предео, што почиње од кад се изиђе из Дервенске клисуре и траје до села Прибоја и Мазараћа и што држи од Поморавља до Пољанице. Одатле је, од села Прибоја од прилике, на запад, почињала ж. Врања и простирала је се, према западу, у границама које већ одредих. На северу је се простирала до Пољанице, од прилике до села „Дреновца и Честељина““) и планина Облика.

(8) Дреновац је више дан. Марковога калета, идући десним путем, један час растојања, а Честелин је од Врања далеко два и више часова. на граници према гиланској нахији, на венцу Карадага.