Годишњица Николе Чупића

- –— и наш — о

996 КА ИСТОРИЈИ ГРАДА ВРАЊА

Кнез Лазар имао са Константином и Драгашем размирица и да их је потиснуо истоку, отевши им ПИчињу '“). Овоје мишљење истина без историјске потврде, али врло оправдано. Ми видимо последњих година владе Лазареве ман. Св. Прохора у његовој власти, те може бити, да је Лазар још онда истиснуо Константина и Драгаша и из Моравице, али само из њенога доњега това.

Према овоме, дакле, Врања се није ни према југу простирала даље од тока Моравина.

Још нешто.

Поред ових аутентичних бележака о ж. Врањи у средњему веку, скренућу овде пажњу још и на нека дата, која се у тамошњем крају у. живој боји представљају, и која се могу и са критичком исто„ријом, барем у погледу овога питања, упоредити.

— Данашња Пољаница је припадала лесковачкој околини. Колико је било чифлука у Пољаници, припадали су лесковачким спахијама. Из Пољанице је се лакше одлазило у Лесковац, него у Врање. Ношња Пољаничана има више једнакости са ношњом Топличана него ли са ношњом других врањсвих крајева; језик Пољаничана, нарочито аБценат, сличнији је језику и акценту Топличана и Лесковчана, него ли језику врањ. Поморављана или Пчињана. Поред тога се живо памти, да није Пољаница до Усејин-паше ни припадала Врању.

19) Под „Пчињом“ коју је Лазар отео од К.и Драгаша треба да се разумева само врањска Пчиња, онодико, колика је дан. под Прешевском нахијом (БА „Годишњицу“ ЈУ, списак села „ЏИчињакодни“). Да су и врањ. Пчињу (дан. прешевску) држали К. и Драгаш види се и по другим датима, којаћу изнети на другом месту. А. П. С. Срећковић меће чак ни Наорич у земљу Кнеза Лавара („Браство“ Џ, Нагорич). !