Годишњица Николе Чупића

—— о = ————_—_——— па реши

КА ИСТОРИЈИ ГРАДА ВРАЊА 997

— Онај део дан. врањ. округа што остаје на истоку од планина, које се источно од Врањске бање и с. Корбевца развијају, и које се према Варденику и Вардеником, према Власини, нижу, сав тај предео, чији се становници у сваком погледу живота свога наслањају на нашу Власину, има и' данас живих предања, да у „старо време“ није припадао Врању већ Кривој Паланци и Ћустендилу, шта више, да је дан. наше седо Крива Беја било нека паланка и да је Врање „у ње на пазар долазило)“.

— Становници околине Сурдулице (изворни предео притока Моравиних са Варденика и Власине) имају такође предање, да је у „старо време“ Сурдулица била засебан град.

— У предању и Срба и Турака (бив. врањских) о освојењу Врања и околине му у ХУ в, воја сам у тачци П споменуо, види се, да су се Турци слободно Евретали по пределима дан. Власине и Криве Веје и да су се са српским четама сукобљавали тек, по што би планински ланац над Врањском бањом, Корбевцем и Вардеником прешли.

Ето тодико и о ж. Врањи, а сада ћу у некодико речи одредити положај старога села, за тим

града, Врања.

ж , ж ж

По последњој даровној повељи (кесара Угљеше), које су нам о Врању спомена сачувале, у старом се Врању спомињу нарочито воденице и љиваде, те нема сумње да ваља и старо Врање тражити око реке, која и данас протиче кроза, њ.

20) Види о томе ошпирно у мојим „Остацима старина у врањ. округу“.