Годишњица Николе Чупића

298 КА ИСТОРИЈИ ГРАДА ВРАЊА

пе теми. = = = ———— и пп патили о

Даље, по поменутом енглеском путнику ХУП в. Брауну (споменуто дело стр. 126), који је Врање нашао 1669. године, „ат Водеп дег Ј'изв дез Вегстез Персеј“, старо Врање ваља тражити на подножјима обају виса, што се над Врањем издижу и Пљачкавице и Крстиловца (ма да Браун спомиње једно брдо).

Тако исто с погледом на старине, које се још и данас у Врању налазе, старо Врање треба тражити у горњем делу дан. града Врања, почев од цркве Св. Николе и Балиновачких винограда, 38хватајући дан. Север-челеби-маталу пи Рудину с леве, и Тулбе-махалу са Дућанџиком, с десне стране реке. |

То је стари део града, барем из ХУ в., који је последње време почео пропадати (то јест онају Рудини и Сефер-челеби махали) и спуштати се на ниже, ка Доњем Врању и Морави.

Ово се да потврдити, као што рекох, најбоље и останцима старина, које се у томе, данас најго-

рем и запуштеном крају, налазе.

>: — У тач. [, ђ. навео сам белешку Константина философа .... „нигдб же подалишта ствојњ До Вранига, идбже кгесарњ прббивање имдаше...“ и нема сумње, да је кесар Угљеша, као и кнез Балдовин (ако се докаже да је у Врању кад год живео), у Врању и становао. —

Испод старе цркве Св. Никоље, на 50—100 метара, има и данас, поред реке, останава старе кавве грађевине. Још стоји једно платно зида; у околним баштама се наилази на тугле и камење. Турци су причали да је то останак старога хамама, међу