Годишњица Николе Чупића

308 КА ИСТОРИЈИ ГРАДА ВРАЊА

на захтев пок. Хаџи-Михаила Погачаревића ц ХаџиРисте Добревића. — За то су и архиепископи, Грци, спомињали место врањске, голубиначку цркву. Јер Јаћим није умео служити словенски него грчки. Није знао ни говорити српским или Бојим другим словенским, већ само грчким и турским језиком. Толико о томе, а сада ћу прићи зутентичнијим доказима, којима мислим потврдити ово своје мишљење, да врањске епископије није било.

ж

За период од онога „смиренога митропољита Скопио и Врани“ (тач.1 к. из године 1%25., па до митрополита скопљанскога Јосафа, који је владао скопљанском епархијом последњих година прошлога и првих овога века, за сада немамо пода"така. Али тај период једва да износи 70 година. Иначе, од Јосафа на овамо, познати су нам митрополити — архиепископи скопљанске епархије, и они су сви имали под собом и Врање, као један град у својој, скопљанској епархији. “) Осем тога и свега до сада наведенога у прилог мога тврђења, поред осталога познатога историјскога материјала, навешћу још и ова неколика дела, из којих се такође види, да врањске епископије није било.

а) У монументалном делу Спзфау-а Рагбћеу-а 0 источним православним епископијама: „Негос!з Зупесдетиз еб пофшае стаесае ершзеорафишт асседи ти дохарафти побша раблагћећабиши еб 10-

4) Историја је ових скопљанских архиепископа врао занимљива и поучна, ну како ми размер овога чланка не допушта, изнећу је скоро на нарочитом месту. Споменућу овде да су овим редом следовали: Јосаф, Евгеније Ананије, Антим. Гаврил, Софроније, Јаћим, Пајсије и Методије