Годишњица Николе Чупића

КА ИСТОРИЈИ ГРАДА ВРАЊА | 307

| — и ——_ арени

би данас свакога уверавали, да је било и бањске епископије.

Ево шта излази по „народном“ предању. У једноме простору од три часа дужине а мање ширине, имали бисмо три епископије — бањску, врањску и давидовачку, а ако се докаже (230 што

„већ постоји једна версија) да се кончуљска епископија има тражити у Кончуљу, селу на међи између прешевске и гиланске нахије, онда би изишло, да је у средњем веку, у простору од четири лет часова дужине, било четири епископије!!!

То су продукти народнога поноса и маште његове, још подржаване људима (у нас књижевницима), који на сваком кораку виде трагове само сјаја и величине наше од средњега века!

ж

Што се свете „голубиначке цркве“ тиче, по којој изгледа, у неколико, да је било и врањске епископије, рекао сам већу тачциП. — Како је Врање било, и по ведичини и по својој важности, други град у скопљанској епархији, то су га архиепископи скопљански, служећи литургију у њему, спомињали и у својој га титули писали. По оној поменутој белешци (тач. 1, Б.) види се да је Врање улазило у титулу архиепископа још прошлога века, међу тим по ономе, до чега сам ја распитивањем старих људи иу Скопљу и у Врању, који су с митрополијом ближе стајали, дошао, изгледа, као да је Врање овога вева, поново зар, уметнуто у титулу, — 1847. г. је дошао митрополит Јаћим у Врање. Тада се искупе око њега, тада виђени грађани и договоре се да да унесу у титулу архиепископску и Врање. То је учињено највише

20%