Годишњица Николе Чупића

306 КА ИСТОРИЈИ ГРАДА ВРАЊА

=

чинога иконома. Прост народ га сматраше за свога владику, а и сам је се он са задовољством, приватно, називао врањским епископом, и ако је тек 1868. године, по смрти') Јаћима (Јоакима) митрополита, постао скопљанским и врањским архивпископом. Ж

_ Сад бих се вратио оним другим разлозима .70вановићевим, — причању Јање Стошића и ДавиДовчана , да је око давидовачке цркве било развалина; да је било гробова начињених од тугала и плоча и тако даље, али то ће остати само причање. Јер и да је било врањске епископије, седиште њено не ди било у „Давидовцу, у селу не пуна два часа далеко од Врања, већ у Врању. Јер ето и врањанци причају, дасу пре две године у цркви Св. Никоље (поменута у П тачци) наншли на „владичке гробове“, међу тим, по моме личном уверењу (био сам присутан за све време откопавања цркве), то су обични гробови — ктитора и приложеника, онакви какви се и дан дањи за, црквене старешине, барем у нашим крајевима под Турцима, праве.

Исто тако причају и сељаци из околине врањске бање — да је дан. црква бањска, Св. Илија, била храм Св. Николе и да је била митрополија. Траг је и овој версији лако наћи — Један господин, који има обичај да прича простом свету о сјајној прошлости нашој, причао је овим сељацима и о некадањој бањској епископији (врањској) и ови

= ———

15) На псалтихији Николе Алексића, свештеника из Куманова стоји запис; „знати се како се престави Господин Куакимђ скопски на 1568. верпбарин: 25 ди — змшса Доде отђ Жегтанђ Стониковићљ.