Годишњица Николе Чупића

КА ИСТОРИЈИ ГРАДА ВРАЊА 305

пина ни

православној јерархији у Турској. Како су нам, даље, звучне (а неких митрополита и скромне) титуле архиепископа на пр.: рашко-призренске и скоцљанске епархије"). Свопљански је архиепископ, почетком овога века, носио титулу и егзарха целе доње Мизије, док је у територији његове дијецезе била само скопљанска, кумановска и врањска нахија — „Анане преосуенћишем; и Богоизбранћишемх Митрополит на сестосестеиша Митропола скопскта и пречеснеишем; егзарха Ењ долта Меси нама же Господин; и кладицћ многдл ем; лЕта“'") и тако даље. —

А могло је са СоФронијем бити и овакве мо-

гућности.. Могао је вршити какву администратњвну_

дужност у Врању у име митрополита скопљанскога; могао је бити чак и кандидат архиепископа скопљансвога, па да му је се жеља, усљед неких околности, осујетила. Од прилике овако било је баш у скопљанској епархији овога века. — Скопљански митрополит Јаћим (1847—1868) добије из Патријархије 1857. године заменика Ђакона Пајсија, потоњега митрополина скопљанскога (1868.—1892.), па како му није био потребан у Скопљу,а какоу Врању, у доста развијеном трговачком граду, иу најудаљенијем му месту у епархији, није имао тако способна човека за иконома, за заменика свога, највише код судова, пошље Пајсија, 1808. године у Врање. Пајсије је био ђакон, по том од 1852. године и епископ (без епископије) а седео је од 1858., као што рекох, у Врању, вршећи дужност влади-

нише пити. = = = ===

1) Српска Краљевска Академија. Споменик Х („Прилози за историју рашке митрополије“ — од 27. Ђ. Милићевића.

Пена ХУ. 185.

12) Запис на старом триоду врањске саборне цркве.

ГОДИШЊИЦА ХМ 20

|ићњеа ~ __