Годишњица Николе Чупића

304 КА ИСТОРИЈИ ГРАДА ВРАЊА :

жим границама, атрибутима, онда, и поред наж»еА“ них неоснованости, не знам на чему још Ми_жој вић своја тврђења оснива.

Шта више Милојевићу није била позната пЕ она белешвка о Софронију епископу, којом је се= У вановић послужио.

Што се пак ове белешке, о СоФронију „е= кин ка копу вранганскому“ тиче, може бити трију ма У“ ности — или да је преписивач ово име врана= ње ски погрешно прочитао и преписао (може бити а сто врањински или варнански). пли да је" се, а ста, какав калуђер или архимандрит, Софроније == = У! тада далеком Призрену, у „туђем свету“, у "ЛЕ гој половини ХИП в. без јаке комуникационе ЕЕ >= : без јавне контроле; да је се, доиста, и називањ— ; потписивао епископом врањским. Оваквих прим РБ да људи узимају на себе високе титуле, и онда Ма су били од таквога права и положаја далеко, им и ми у својој прошлости. Имамо их и из пер П нашега државнога живота, а после политичке и" ЕЕ. пасти јављају се у већем изобиљу. Колико на и јако звучи само титула, баш из врањске околив— л" познатога кесара Угљеше — (Во Христа Бога > товђрни кесарђ Оугљеша господарђ Серблем ије Подоунајо и већђхђ западнихљ странњ).“), ДОК вуправљао ни над три потпуна среза дан. вржи" = у скога округа. Оваквих примера има много виши 4 о црквеној администрацији. Дабарски се епископ 2: крајем ХМГ в. назива митрополитом') а после г а пасти пећске патријархије наше, сви се еписк у назваше митрополитима, као што је и дан дањ-

•) Сриска Краљевска Академија, Споменик Ш, 33. 10) „Годишњица“ Ц, 251.