Годишњица Николе Чупића

394 КА ИСТОРИЈИ ГРАДА ВРАЊА

анода пр ннннициц-ииира в иињање стена пет == 56

реминисценција на време њиховога, турскога Доласка на Балканско полуострво. Јер се ту прича и о „Костантину Великом“ (то је Костантин Дејановић '“), о невом уговору између Костантина и Султана, Боји, као даје земљу на ново под уговором примио и тако даље. Даље се прича о великом ромејском царству (Рум иди) и тако даље, те ја мислим, да је ту нека мешавина предања.

Међу тим у Срба у јужно-источним пределима од Врања (Пчиња, паланачка нахија, Крива Река и даље ка Овчем пољу), има живога предања, да је немачко-српска војска долазила у те пределе и да је се ту тукла са Турцима. Шта више у Кривој Реци, на левој обали Криве реке, у атару села Коњута, има и данас логора, који се зове српски логор, и у коме, као, да су се тукли српсви устаници 1689, противу Турака.

Тако истосе и у предању о „Гољемој сабљи“ види, да су немачко-српски војници 1689. и иза Врања, били, у дан. Кривој Реци. Но како то не стоји у ближеј вези за задатком овога чланка, третираће се опширно на другом месту.

16) Ја ћу у своме једном раду изнети, како се у нашега народа причања о Костантину много односе на Костантина Дејанодића, а за сада види: Јиречка „Севђу ро Кшћагзки“ стр. 400—408 и: „Пав Кбгвеафћит Виратеп....<