Годишњица Николе Чупића

Крајишници

У Лешници је било чаршинлија и трговаца, најмањи број; више је могло бити сељака, дошлих из околних јадранских и мачванских села; а највише је било Крајишника, који су се доселили озго од реке Уне, у Босанској Крајини.

Пошто су, Турци, године 1834, исељени из Подриња, остале су у Лешници и Лозници многе земље пусте.

Прича се да је тада финез Милош, својим путем, позвао из Босанске Крајине многе породице, и населио их у Лешници, Лозници, и у селу Равњу, у Мачви.

Међу досељеницима најимућније задруге биле су:

Ђуко, Тодор, и Сава Шљокавице; Гавран и Ђуро Котури; Милош, Стојан, Тривун, Маркан и Јанко Орељи; Тодор Бељац; Мића, Тома, Јован, Лазо и Сима Ољаче; Ђурађ, Марко, и Иван Штрбићи ; Благоје и Тривун Грубори; Деспот Босанчић; Станко, Лазо, Симо, и Теша Љањци; Петар Миле; Никола и Стојан Кукрике; Ђукан Опачић; Буро и Стојан Новаковићи ; Цвијо, Дако, Божо, и Ђурађ Качавенде; Иле Мијук; Иле Орељ; Петар и Мића Тадићи; Стојан Џресјек ; Вајо Лекеч; Лука и Никода ЉБатало и Ђура Рашић.

Било их је још, тек им имена нисам запамтио; али ћу поменути још три презимена са њихове не-

ГОДИШЊИЦА ХУП 2