Годишњица Николе Чупића

КА ИСТОРИЈИ ГРАДА ВРАЊА 327

| во о - = о

Шкодра паша у Врању.

Историја ниједнога султана турскога, новијега доба, није толико обилата у народа, колико је историја Султана Махмута П. Толико се епизода, толико се позајмљених досетака њему још и данас у Турака придају, да би се читава књига могла саставити.

Његове реформе, као што нам је већ добро познато, побунитше му готово сву северну и западну страну државе. У вези са бунама босанских 'наследних бегова је и Мустафа-паша Швкодралија, или просто, како га у врањ. околани и даље у нашим пределима, под Турцима, зову, Шкодра паша.

Бистар посматралац новијих догађаја српских, и испитивалац српске историје, велики 2. Ранке, посветио је у своме делу: „Србија и Турска у деветнајестом веку““) неколико страна и догађају, који је овај Мустафа-паша извео.

Ранке је имао извора из прве руке, и биће, да је и Мустафа-пашин догађај верно изнесен, али баш за то ћу ја овде о Мустафа-паши изнети само оно и онако, како се онамо (у врањ. окр.) у народу чује, да се види, како је народ тај догађај схватио и како је о њему судио и запамтио.

— Кад је Султан Махмут (онамо кажу Мамут) укинуо јаничаре и почео да уводи низам (овде се мисли на реформе и на закон — тТензимат, који је заменио шерат), почеше да се буне паше и бегови, и по царевини беше пукао глас, да Султан Махмут није турчин, већ хришћанин — Френк (Француз). Међу свима пашама што их је онда било, после јањинскога Али паше, беше први на гласу, Мустафа

% У сриском преводу од Ст. Новаковића.