Годишњица Николе Чупића

330 КА ИСТОРИЈИ ГРАДА ВРАЊА

дати таман - ——_ –— -–—- - -——=-— = ———— – Е —- ——

Тако се, ето, од речи до речи прича о Шкодрапаши, и као што се види са нетачним познавањем . Фактичвога тока ове Мустафа-пашине буне.

За битку око Прилепа, која је се десила из-– међу великога везира Рашид-пае и Мустафа-паше и његових савезника (било их је на 40.000), нашао сам и један запис на псалтитији некога велешанца, која је сада у рукама Ванђела Н., и он гласи: „На 1830 (лето) у м. марта беше кога стана Шкодранецољ Мдстафа паша за да биде цафђ, но садразамо у Прилеш го поббди до краш“.

А сада ћу описати буну врањску (1841—1342.), која у историју града Врања засеца више него овај догађај.

Врањска буна 1841 — 1842.

(АШАРАТ)

(ва буна, коју у Врању зову, српски, збуна, а турски бозгун или још ашарат (по махали која је буну руководила), по времену своје појаве, долази у ред оних познатих буна, које се, без мало у свој Турској, противу реФорама Махмутових, појавише, а по карактеру своме, или још пре по најближем поводу своме, спада у низ буна простих и тврдоглавих Арнаута и Турака, којима не беше право што се Хришћанима у Турској, од Једренскога мира на овамо, даваху повластице у корист њихове народности и цркве.

Усејин паша постаде жртва ове буне највише за то, што помагаше и подизаше Србе у своме пашалуку .