Годишњица Николе Чупића

КА ИСТОРИЈИ ГРАДА ВРАЊА 337

нише по празним домовима српским. — Срби се са својом чељади беху разбегли, највише, по оконим селима. Предузеше управу над Врањем и пашалуком, и владаше све до Ускрса, идуће 1342. године. Тада Усејин-паша утече у Велес. и тамо чекаше исход ове буне. Гамо беше дозвао много, и Срба и Турака, те писаху муазар за муазаром у Цариград, и вапијаху за помоћ.

Док је у Врању жарио и палио Сељлман „Рогачица и његови другови, крену се, на заповест из Цариграда, Јумер паша (Френк) са стајаћом војском и с нелико топова. На глас да долази Френк -Јумер паша, искупише се Арнаути пондво и, придруживши им се и скопљански Арнаути и неки Турци, те га дочекале код Датланова у скопљанској нахији. Ту се пустише у борбу, али чим Омер заврте топође и обори неколико стотина, разбегоше се куд који. Омер дође и у Врање. Имаше са, собом 6000 самих коњаника. Похвата поглавице арнаутске и коловође буне; окова их и посла их у Цаград, Уз њих посла још преко 200, које Арнаута, које Турака, из врањскога окр, а на Грновац, на. село Фестољино, где у то време беше легло арнаутско, напусти своје војнике, давши им неограничено право за два дана и две ноћи. Прича се да Омерови војници нису у Трновцу ни женско чељаде поштедели. |

Тада Омер дозва разбегле Србе; скупи виђеније Србе у конаку и постави. од њих, двојицу, поред два турчина, за кметове (коџабаше). Први кметови у Врању, од Срба, посташе: Хаџи-Михашло Погачаревић и -Хаџи-Јовче.

По што Омер овако умири Врање и уреди,

ГОДИШЊИЦА ХМ 22