Годишњица Николе Чупића

92 из СВОЈИХ УСПОМЕНА

гово име предадо се службеном забораву, и памћењу самих онамошњих мештана.

Николић је, чини ми се, био ожењен из .103нице, и онда је већ имао два синчића: Коју и Нину, како их он од милоште зваше. О) васпитавању та два мушкарчића водио је особиту старост.

Јован Илић, лешнички свештеник. Јован Илић се родио у Шапцу, а у Лешницу је био дошао теб за време, на парохију. Он се доцније вратио у Шабац, п ту је прозван Лоп-Хоџа.

Овај се попа није хтео мешати ни у школу, нити у општину. Био је, међу тим, врло вредан у својој дужности према цркви: певао је лепо, служио је уредно; и у опште вршио је сваки свој посао тачно и на време. У друштву је био весељак тако да је, у повољној прилици, могао и меру прећи.

Једном је био на ручку код трговца Стјепе, који је славио Светог Стевана. Други дан је освитала недеља. Поп Јован је, у добру друштву, остао за совром до вечерње; али, чувши звоно, устане, дође у цркву, рекне „Љлагословен Бог наш, им вечерња се почне.

Кад изиђе пред двери да говори јектенију, он погледа у икону матере Божје и, онако весео, 38дебљалим својим језиком проваља :

— Света Богородице ! вечерас ти ја могу одиграти вечерњу, а очитати, на моју душу, не умем !

Рекавши то, Поп Јован смаче с врата џетрахиљ, обеси га о двери и, окренувши се ђацима, махну руком и викну:

— Кући!