Годишњица Николе Чупића

34 из СВОЈИХ УСПОМЕНА

Кнез га узме руком за ћурче, и рекне:

— Овај гајтан на твом ћурчету ако се прекине на једном месту, ћурче ће се расцепити до рамена !

— Хоће, ако га ја пустим да се цепа; али кад ја узмем иглу, па прекинуте крајеве саставим,

и на ново добро зашијем — неће! — Брат Џеро, рећи ће му у тај мах Илија Гарашанин: — иди ститавај људе да се не зава-

ђају: бојим се доћи ће и до боја, а нас нема онолико колико Француза, те да можемо и за ништа гинути!...

Из Крагујевца се Пера вратио у Лешницу незадовољан првацима у земљи, али је махом ћутао...

Кад оно Омер-Паша, савладавши босанску бупу, и похватавши многе босанске бегове, као коловође буне, баци их у ланце и, преко Србије, посла у Цариград, Тривуновић узе мене, једно јутро, у своја кола те се одвезосмо на Рачу. Ту видесмо гергу некадашњих бесних босанских бегова разних година, јазличнога здравља и крепости, који, сваки с гвозјеном алком о врату, беху заковани за ланац, па гако иду један за другим као ждралови кад лете.

Једном јаднику из средине оне поворке спаде јеменија с ноге; он се хтеде уставити да је ногом охвати и назује, али га други цимнуше за врат ном алком. Он само јекну и проговори:

— Их! Алаверсун !...

Страшно бејаше гледати их јаднике !,..

— К, кад смо ово видели, да поручамо, па дмах да се вратимо кући! рече Пера.

Тако смо и учиниди.

У оно време кад сам ја у Лешници био, међу гарвеним трговцима бејаше понајбогатији неки Филип