Годишњица Николе Чупића

РА АМА

ПРИПРЕМА ЗА ДРЖАВНУ СЛУЖБУ [7

одоше евојим путем даље, а Ваљевци осташе свак на свом послу. а а

У по дне, изишавши из Суда, ми млађи, који смо се хранили у гостионичара Алексе, похитасмо онамо преко Колубаре, у Стару Чаршију, на ручак. да ручком се водио жив разговор о синотњем весељу, о кадетима, и о њиховим наставницима. Ту се са свих страна чуше прекори кадету Бојовићу, што је, у здравици, како вељаху та господа, назвао Кнеза кривцем !

— Истина, он није изговорио реч кривац, вељаше писар Начелства: —— али реч виновник значи што и криваф !

— Одиста је тако, прихвати други писар еудски: — знате како се обично у кривичним пресудама каже: „Виновник овога убиства јесте тај, и ПРАВИ Да 55

— Баш је срамота, умеша се у разговор чак

и Алекса гостионичар: —- да он тако говори, а њетове старешине све то слушају, и трпе га!... — А и ко су му старешине“ рећи ће један практиканат : — Један је пробисвет, који немари ни за кога у овој земљи, него само пуни своју кесу, а онај други само се лицка, да је леп! Јуче, чим дође, одмах тражи берберина, да се обрија и да ушиљи брке !...

Мени бејаше отужна оволика нетрпљивост, која криви човека што хоће да спере са себе путну прашину, али њу оставих сада, и узех у заштиту свога, познаника Бојовића.

— Па, господо, Бојовић није ништа ружно рекао, проговорих ја онако свима окренувши се.

— Како није, кад Га је назвао веиновникомг

— ЏЦа то није ништа ружно.

ГОДИШЊИЦА ХУП за