Годишњица Николе Чупића

ПРЕДЛОЗИ ЗА ДЕОБУ ТУРСКЕ 385

труди, да и овом приликом умањи страховање од величине и јачине сувоземске и поморске турске силе. Чак и да се нису исцрпли у ратовима с Персијом, Турци никад не би били у стању да се одрже пред удруженом и овако распоређеном хришћанском војском. —

По освојењу поменутих утврђења имала би хришћанска мрнарица да: удара на Калипоље, где су велика сместишта џебане и оружја, а за тим на Галату, а кад се ова буде имала у власти, онда се Цариград више не би могао држати. Истина је да у Архипелагу има још тврђава, које би се извесно време држале, али ће се оне убрзо предати, чим се е Цариградом сврши.

Кад хришћанске државе на овај начин сврше посао у Европи, онда треба да га продуже у Азији и Африци, и тамо ће им он бити јако олакшан самим тим Фактом, што ће у њиховим рукама у Цариграду остати и благо и оружје државно и царско, да већ о моралном дејству освојења престонице и не говоримо. Уз то ће се и снага Турске истрошити већ раније у европској борби. При том ваља имати на уму и ту околност, да правих тврђава у Азији и Африци Турци и немају.

Цело освојење и потчињење Турске дало би се према пишчевом мишљењу извести у три повремена похода. Да у њиховом току не би дошло ни до каквих несугласица, требало би унапред утаначити све што је потребно с погледом на поделу ратнога плена. Нарочито би се ваљало постарати, да се за времена рата држављанима хришћанским не ударају никакви нови намети.

3 "

ТОДИШЊИПА ХУМ 25