Годишњица Николе Чупића

386 ПРЕДЛОЗИ ЗА ДЕОБУ ТУРСКЕ

Део четврти. — Пре него што би се поход за потчињење Турске и предузео, потребно је зајемчити ред и правно стање у самој Европи. Нашто у осталом и потчињавата Турску, кад би њени потчињени делови постали нов повод за ратове у Европи: ПЏисац дакле жели и предлаже, да се на првом месту установи једно заједничко веће европских сила, нека врста сталног европског конгреса (који он називље и највишим судом) са седиштем у Регензбургу, са задаћом да спречава ратовање између хришћанских држава. Овај његов нацрт о вечноме сабору (Еп у етпез „аПхен-удћгепдеп Кејећ5-Тасез“) састоји се из свега три члана, који одређују:

„Т У Регензбургу има да се установи један сталан вечни сабор, којми ће образовати посланици или представници свих хришћанских владалаца и држава, по угледу на садашње немачко сталешко веће.

„П Све несугласице, које би се могле породити између владалаца или држава у погледу на веру, ред наслеђивања, женидбе, или из ма каквих других узрока, морају се расправати на овоме сабору. и то већином гласова његових чланова. Сваки такав спор мора се расправити у току од једне године, рачунајући од дана његовог изношења пред сабор.

„Ш Ако би се која држава одупрла извршењу саборског решења, које јој је прописаним начином исправно предано, онда ће се она сматрати за нарушитеља јавнога мира, и сабор ће против ње употребити војничку силу, док је не примора да се његовом решењу покори. У таквом случају ће оваква држава бити дужна да накнади све штете, које би од таквог њеног држања произишле, п да плати ратну оштету. Поједине државе стављаће сабору

ара је о а АДА у

оће а а а МАЈА. ај