Годишњица Николе Чупића

ИЗ ТРОЈЕСЕСТАРСТВА 391

Тим““ украсте Милошеву главу !

Срб-ћерце“ ми китке љубичице, Босиока,“ благовона кринка,

Царски“! л' закит свечеститу ружу Мом" Милошу дајте и подајте;

Ја“ л ћу дугом опасат' га љета, Ноћи ведре““ огрнут га небом,

Сунцу рећи" сјати му из чела, А'" прољаће разведрај му лице,

Па ћу“ мјесец“ ставит му под ноге: Лик Милошетва лик је“ аранђелства ! · Грб" душмански кад му стопам годи, Он''' заслужни тако нек' ми шета,

Ка' но понос благодарна рода, Пак“ врлоћа у антрешељ плаћа.

Но ратари'.. Преље и орачи Загоркиња“ узајмиће гласе,

Колик'' игда, то кликнути сада, У прозорја“ зрачност и јасноћу;

Танке"“ л' неве са пастири смјерни Придесиће“' грла и свирале,

Сретаће“ га ко небесни лици, Пратиће га" зиљем усрдија,

Све'" ћ' најљепше припијеват' пјесне Милошу“' ми свом одбранитељу;

Очма'“ ће га сватко љубижати, Та'3 којег но свак и у сну грли,

Како'“ жељом свак од вјека свога. Хеј! Стара српска поновљена дико,

Нова крепка Милошева! мишцо ! Ни пауну““ не пристаје птици

Шарког''' перја чудесна красота, Којој'“ но се дуга све још диви,

Чак и роса'" дијамантни зрака,