Годишњица Николе Чупића

_ 390

ИЗ ТРОЈЕСЕСТАРСТВА

Ставте" ми га на то мјестце спремно, Што"" ј' за њега само јединога; Пахањем ' му свијајте милине, Жар му тако"“ расчињајте дневни, Па ноћ ти му ако и" не дошла, Та ево нас" тма једва нас прошла, Но да“: мајка ублажа се јадка, Својим" синком, својим пзбавником,“ Спаситељем и"" утјешитељем; Окићеној у“ љепоту мира, Сво"" јестество сад у лице зира, Блажен био,“ тко ме је љубио, И“ кад бија сама себ' омрзла! Блажен саде,“ тко свуд за ме стаде!...' Док"" без главе, дотле ја без славе! Честит био," тко врлог' родио!..! Зар ја мајка!...' Ја родила Рајка! Чест“ Србаљству, а славу ришћанству !! Та Милоша“ нигда срећа лоша. 0'" пјевице! ви шумске краснице, Сприумилним“ вашим цвркутима Милоша“ ми бриге разбијајте, А'' дивника те љубва толика Нек се свачим предусрета"“ зрачним, Шаљ"" му и рај своје части саме, Бесмртајем напој ми га својским. 07 л' ви Срби утробна ми чеда, Своја“' вјерна пожњите му срца! Дремни““ старци зимзеленак берте. А" момчадца њима припомажте, Чисте“ фале сплетите му вјенке, У“ вијенце ви замрсте пјевке, Њем/"" у перчин луче од сунашца, Спроћ“ њи шта су и звијезде неба...