Годишњица Николе Чупића

ИЗ ТРОЈЕСЕСТАРСТВА 397

сместили четврти легијон своје храбре војске, завели римски ред и закон, па тако поставили своју чврсту управу. Због свега тога је насеобина напредовала и постала не само чврсто седиште римске културе, него врло рано и уточиште хришћанства, како то доказује она у Београду недавно ископана камена рака (саркофаг), која се сада чува у београдском Музеју.

'

Од поделе римске царевине Београд је потпао под источно-римску или византијску половину. Он се већ у 7. веку помиње као Белеграда.

Пошто се о београдски положај после Римљана отимаху Хуни, Авари. Византинци, Бугари, Угри, Срби, Турци и Аустријанци. — то је и Београд многе господаре променио. Тако од 7. до 9. века он је био урукама Авара; у 10. веку држали су га Бугари, у 11. Византинци и Угри, у !2. опет Византинци и Срби, а кроз 13. 14. до у 15. век имали су га Срби. Али у првој поли петнаестога века српски деспот Ђурђе Бранковић уступио је Београд угарскоме краљу Сигусмунду, који му у замепу даде неке земље и градове по Угарској.

Са бурним 15. веком почиње се Београд чешће помињати у ратној Историји. Јер у времену од 367 година он је издржао равно осам страшних опсада, у којима је обично паљен и до земље рушен био.

Тако 1440. године сам султан Мурат П. опсађивао је Београд пуних седам месеци са сува и с воде, али је био од Угра крваво одбијен. Од ове опсаде пи данас се још виде у граду велика танад од сталаћког гранита, што су их Турци убацивали.

Ускоро после тога (1454. Београд је опет био опсађен од самога султана Мухамеда 11., који имађаше врло велику војску. Град су бранили Сибињанин Јанко (Јован Хањади) и одушевљени миноритски калуђер св. Иван Капистран. Са својом малобројном, али крепкодушном крсташком војском они су изненадно из града испали, па бесно јурнули у сам турски стан, растурили га и на бегство нагнали разбијене Турке, који се једва у Софији зауставише.

Истом 1521. године сам султан Сулејман !. отео је Београд тек дванаестим јуришем. Одмах га је добро

%