Годишњица Николе Чупића

ГИЏА 409 је познатији чокот, а гиџа и крља говоре се ретко, али нису непознате. Пошавши пак од Ниша к Старој Србији и Маћедонији говори се пењуга а ређе гиџа, све за исто значење. Срем, Банат и Горња Крајина познају само реч чокот.

Г. М. М. Вукићевић професор јавља ми да се у крагујевачкој Лепеници и Јасеници (и око Тополе и Загорице) више говори гиџа него чокот. Г. др. Ђ. С. Ђорђевић јавио ми је да се гиџа п у Рудничком округу говори у значењу чокота. „Шта више, тамо и овна с извештаченим (тј. вештачки сави„јеним) роговима зову гиџ“. На то бих ја са своје стране напоменуо да се са тим значењем може саставити и реч из Вукова Рјечника г2џав тлетсатће, ризшШив.

Ово довде је написано прошлога пролећа. Пробавивши пак, течајем прошлога лета, собом неколико недеља по источној Србији, прилика ми се указала да још више раширим занимљиву истрагу о: географској раширености речи гиџа и чокот.

У Соко-Бањи разабрах од једнога сељака да се тамо говори само г“џа и гижа, а за чокот да знају само они који су се бавили изван свога места, по другим крајевима наџода. Г. Михаило К. Михаиловић, учитељ из Власотинаца одговорио је да се у томе крају говори само гижа (а не гиџа), да се за чокот само зна шта значи, али да се не употребљава. За цео крај Алексиначки послао ми је занимљиве податке г. Тих. Р. Ђорђевић, професор Учитељске Школе, сам родом отуда. Он је за те крајеве забележио ово: „Свуд се каже гиџа, ређе