Годишњица Николе Чупића

41() ГИЏА „гижа. Гиџа је она пањуга, из које избија прут (који „се, док је млађи, зове ластар), те се каже: Ова „гиџа има добар прут; ова гиџа прута нема. Од „гиџе је изведена реч гиџурина, ређе гижурина. „Гиџчурина се употребљава ређе од гиџе, али свако „зна шта је. Примери су: Ове године нема ништа „ОД винограда; лист изгоре, прут се чсушт, остале „само гиџурине. Нема ништа, само се црни гиџуурина. Повадио гиџурине, па иг гори. Гиџа се „бележи даље г. Т. Р. Ђорђевић — понекад зове „и глава. При резању винограда каже се, на при„мер, да се прут реже до главе, само се оставља „По један или два прута, са једним или два окца. „Кад се остави више окаца на пруту, такав се прут „зове кондир: Остави по један кондир, по два; „остало уби) у главу. Гиџа се зове крљка, али само „онда кад је извађена за гориво. За чокот у Алек„синцу и околини народ не зна, та је реч позната „само чиновницима и досељеницима“. ИМето тако ми је одговорено и у Врању. Тамо су ми казали да народ говори само гиџа, а шта је чокот да знају само дошљаци из старих граница. За Левач у Округу Моравском (старом Јагодинском), који сав припада источно-моравским дијалектима и не може се делити од Жупе, која је горе споменута, одговорено ми је као и за Алексинац и Врање. У Левчу се, такође, зна само за гиџу.

Овим белешкама ограничава се сама собом чисто источна зона, у којој се од старине зна само за реч гиџу, и у њу се тек сад, културом и просветом, управо путем књижевнога језика, уноси реч чокот, пореклом с других крајева. Књижевни језик, поникао онде где је та реч у обичају, служи се