Годишњица Николе Чупића

ГИЏА 411

њоме од почетка. Источној зони, која зна за гиџу долази насупрот средња зона, прва постојбина књижевног народног језика, у којој се не зна за гиџуџ и у којој влада само чокот.

У књизи [. Болића „Совершенљ Ванодћлецљ, ], Будим 1816, где је у нашој књижевности о лози и вину, колико ми се чини најопширније и за оно време добрим језиком писано, зна се само за чокот, а гиџа се не спомиње никако. Тако исто је иу Аврама Мразовића „Руководству кљ пољскому и домаћему строенцо“ које је штампано у Будиму 1822 и где се, такође, искључиво помиње чокот и чокоће. И'у загребачком академијском Рјечнику примери уз:чокот сви припадају западним писцима. 19 се исто утврђује и мојим усменим распитивањима за западне крајеве Србије. За Подриње и Посавље шабачко, отуда сам родом, знам собом да је тамо реч гиџа непозната. За Ваљевски Округ казали су ми двојица тројица да је и тамо реч гиџа непозната. Чим се примичемо Морави, примичемо се и зони која не зна за чокот а зна за гиџу. Опомињући на оно што је горе већ записано, по казивању г. Б. С. Ђорђевића и М. М. Вукићевића, могу још додати нешто што сам од других дознао. За смедеревеку Јасеницу разабрао сам да се гиџа и чокот говоре под једнако; да се чокот говори више, али да свак добро зна и шта је гиџа. За старо Браничево, данашњи Пожаревачки Округ, одговорено ми је такође да се чокот п гиџа говоре под једнако, али човек којега сам питао, напоменуо ми је и то

да ће чокот бити из новијег времена и да је тамо _ старије гиџа. За околину Градишта (крај ушћа Пека на Дунаву) каза ми један од урођеника да је тамо позната само реч крља. За Чачак рече ми г. Св.