Годишњица Николе Чупића

413 Г ИЏА

Марић учитељ да се у околини тамошњој претежно. говори чокот, али да се зна шта је гиџа.

ж

Миклошићев Гехлеоп рајавозјоуеттсо-отаесо-Тапаши, Утдођопае 1862—1865 има за Филелос уз још једну словенску реч а то је трђељ. Вук је у Рјечнику забележио трсје, записавши да значи што и виноград и да се говори у околини Петриње. Летос, у моме винограду, показах једноме Херцеговцу Мухамедовцу из Мостара чокот пи упитах га како они то зову у Херцеговини. Он ми одговори да га зову трс. Ту реч налазимо у новијих западних лекспкографа Џарчића и Филиповића. Њу зна. и најзападније југословенско племе — Словенци. У историјско-хрватском преводу пророка из ХУГ века који летос издаде В. Јагић“ преведен је 6-ти стих главе ХУЈЛ пророка Језекиља овако: Тер никну, и би тмрок трс и низак, јер се његове розге к њему пригибаку им његови корени под њим биху, и би трс ки имијаше и розге и ките. Исти стих превео је". Даничић овако: И изниче, ч поста бусат чокот, низак, којему се лозе пружаху к њему, а жиле бијагу под њим; поста чокот и пусти гране и изби одводе.

Према томе указују се да за исти предмет имају три назвања у три различите зоне: на пстоку гиџа — гижа ; у средини — чокот, а на западу — трс.

+

ж Ж ж Не мислим овде расправљати чија је реч гижа — гиџа. Навешћу само да се она налази у једном од најстаријих словенских дела, у Шестодневу

' У ргогокоу зештасепје ћгуафаКко. Уефетз (езбатепн ргорћегагпа пиеоргефано 1аго-стоа са заесаћ ХУТ, Улдођопае 18597.