Годишњица Николе Чупића

ПРИПРЕМА ЗА ДРЖАВНУ СЛУЖБУ 31

Протоколиста Милутин Остојић, бејаше родом из крагујевачке нахије. Остојић је, као познаник неких већих чиновника, свакад имао неких послова с њима. Од неких се извештавао како која парница стоји: ко ће добити, ко ли изгубити; а некима је налазио муштерије да даду своје новце под интерес. () тековини, о интересу, говорио је чим уста отвори.

Једном секретар Цукић, слушајући како Остојић прича сцене при уговарању скупога интереса, упита га:

— Па зар ти није грехота да узмеш 24 на 100;

— Што да ми је грехота кад човек сам даје!

— Па шта може он себи зарадити на тим новцима, кад теби да 24' Што не узмеш нешто себи, али да оставиш што год и њему:

— Е, мој веселниче, рече Остојић Цукићу : с таком памећу ти никад нећеш имати две јаке за вратом !...

Догоди се те Остојићу умре једно детенце, и он хтеде за њим свиснути од жалости. После тога случаја нисам чуо да говори о интересирању...

Канцелиста Аркадије Искрић, родом из АустроУгарске, био је дуго учитељ у Јагодини, па је, већ под старост, ступио у државну службу. Оптерећен породицом и дуговима, мало се е ким и разговарао и дружио. Умрђо је као благајник Државне Штампарије у Београду.

Други канцелиста, Јованча Јанковић, Крагујевчанин. И овај је доцкан ступио у државну службу. Преминуо је у Београду, као пенсионисани чиновник Управе Фондова.

По одласку она два канцелисте, дође најпре за привременог канцелисту Димитрије Димитријевић,