Годишњица Николе Чупића

32 из СВОЈИХ УСПОМЕНА

који се доцније прозвао Атанасковић, а обично су га звали Митар.

Митар је рођен у Крагујевцу ; у Београду је свршио Лицеј, па га онда српска влада, као добра ђака, пошље у Париз, да изучи Француски језик и литературу. У Паризу, после неког времена, тај се младић разболи, пили како су причали његови другови, уврти себи у главу да се у њега заљубила нека певачица, све ми се чини лени Линд, и онда заборави пи школу п учење, па чак и сама себе: напусти се у оделу и држању тако да је српска влада била приморана наредити: да се доведе у Београд, где му се да то место у Попечитељству Просвете, докле се види шта може ес њим бити.

Тај човек, осем са мном, ни с ким другим у канцеларији није хтео говорити. Радио“ је брзо и лепо све што му се да, па за тим је читао Француске књиге, и некад би сам са собом гласно товорио. Осетивши да се ја радо бавим лепом литературом, он је мени читао много лепих места из књига, којима се бавио.

Доцније је он лепо напредовао у око Био је Начелник одељења у Министарству Финанције; стекао је од милоште име Чича-Митар, и умрђо је у Београду, као пенсионар, 31 јануара 1896, а 1 Фебруара је сарањен у Крагујевцу. То је био и добар човек и уредан ЧИНОВНИК...

Милован ка се родио у селу Влашкој, према Космају ; у Београду је свршио гимназију и Лицеум, па је онда послан на, страну ради наука.

Бавећи се на страни, као државни питомац, Милован, у друштву с Јевремом Грујићем, напише и у Паризу штампа брошуру „батез ди Зиа“. За