Годишњица Николе Чупића

34 из СВОЈИХ УСПОМЕНА

Главни Инспектор Школа заузе место међу Попечитељетвом и међу свим дотадашњим школским старешинама.

Симоновић је знао што је школа, особито школа средња и виша, а није га мрзило радити. Али човек по нарави плах, по говору оштар, а обријане браде и бркова, што је онда било нешто необично у Србији, више је застрашавао, него ли примамљивао ђаке. К тому ваља додати да је он, рођен у Граници, и служивши више од 80 година у Русији за доба Николе 1, био постао за српске демократске нарави врло опор старешина. С тога, кроз врло кратко време по доласку, он успе дићи противу себе јаку опозицију.

Службени рад свој Симоновић отпоче предлозима : да се преуреде Гимназија и Лицеум. Дотле су обе те школе живеле и радиле по оном Закону о „Јавној Настави од године 1344 (Зборник Ц стр. 815—845). |

Попечитељство Просвете, примивши Симоновићеве пројекте о преуређењу Гимназије и Лицеума, посла их Школској Комисији, позвавши је, да му она да своје мишљење о њима.

Комисија, размотривши пројекте, учини на њих доста примедадба.

Симоновић, кад му се те примедбе саопштише, плану и написа Попечитељу „да комисија не зна шта ради“, да она „меша науке, као што се мешају карте“, итд., итд.

Тада се отвори жива и оштра полемика између Главног Инспектора Школа, п између Школске“ Комисије, а преко Попечитељства Просвете! Полемика је та била опора, јетка, а, по свој прилици, врло мало корпена.