Годишњица Николе Чупића

ПРИПРЕМА ЗА ДРЖАВНУ СЛУЖБУ 34

Најпосле Симоновић, задобивши за своје пројекте Двор и Државни Савет, надвали: Његови се пројекти примише и озаконише, али само на шест година, као оглед ! |

Оба ова Уређења налазе се у Зборнику УЛ (стр. 88—-112). Она се могу данас прочитати без страсти, те да се види колико су бољитака донела средњем и вишем школовању у нас.

Међу другим одредбама, у закону за Лицеј, била је једна,“ која и данас не би била излишна. Симоновић годишњу плату лицејскога професора, није делио на број дана у години, него на број часова у школи. И кад професор, без оправдане сметње, не дође на час, он губи део плате, који му за тај час припада!.

Успевши да Гимназију и Лицеј уреди по својој жељи, Симоновић је тада постао највећа власт у тим заводима. Држао је ред какав је хтео и умео; завео је ђачку униформу; нагнао је ђаке да се редовно кратко шишају, и учио их је да се „поне умеју поклонити, а пре су били као дивљаци |“ Овако је старац, у свом Фамилијарном говору, сликао тадање београдске школе и њихове ученике.

Основне београдске школе, које су биле под влашћу директора Петра Радовановића, Симоновић узе и предаде Дру Миловану Опасићу, директору западне поле Србије, кога је хвалио као ревна чиновника и разборита управника. Али не прође много а он и Спасић се завадише тако да је то било нешто нечувено дотле у чиновничком нашем свету.

У ту свађу Симоновића и Спасића некако се умеша и Попечитељство Просвете, п Баталака стаде

3 Тачка 2, 5 26. 9