Годишњица Николе Чупића

36 из СВОЈИХ УСПОМЕНА

на страну Спасићеву. Новембра 18, године 1954, Попечитељство Просвете поднесе Кнезу ошширну тужбу на П. Симоновића, као на чиновника самовољна, непокорна, и чак такога који квари правад. и дух васпитавања омладине, тражећи да се из службе отпусти!

Е тада је Симоновић, што сеоно рече, пуцао од једа, и жалио се свуда и свакому, како му се за добре услуге плаћа неблагодарношћу !

Кримеки рат, за трајања кога, Порта отказа борављење у пределима Отоманске Царевине свим руским поданицима, примора и Платона Симоновића да остави Србију. То учини крај и оној свађи између Попечитеља Просвете, Инспектора евих училишта, и Директора основних школа.

После Парискога Мира, Симоновић се врати у Србију, п живео је у Београду као приватан човек. За то време, као посленик навикао радити, писао је неку Историју Српскога Народа.

Године 1866, августа 14, преминуо је од колере, у својој 80 години. Данас не може да се разавна: куда су се деле његове многе хартије и записке, као и поменута његова Историја Српскога, Народа.

Симоновић је до саме смрти остао похвалан углед вредноће и издржљивости у раду.....

Филип Николић. Одлазећи овда онда Платону Симоновићу, ја се у њега познах с једним младим човеком, родом из Бачке, који се је учио у Русији, па одонуда дошао овамо, и у Симоновића био писар. То је неки Филип ШНикољић, младић врло даровит, редовно школован, познат с неколи-