Годишњица Николе Чупића

Моји послови ван службе

У Попечитељству Просвете, нарочито при ондашњој разређености (децентрализацији) просветне власти, није било много службенога посла. Никад се у канцеларију није долазило после подне, него само од 53—12 јутра, а највише је било ако се кад остајало на послу до 1 сата после 12.

У тако повољној прилици, где је слободна времена било изобила, ја сам доспевао, поред своје службе, и да што радим за своје образовање; а могао сам, као човек потребит, и што материјално својој кући привредити.

Уза само Попечитељство Проевете бејаше онда ова данашња Народна Библиотека, истина много мања, и још неуређена, али тек тако близу, и мени свакад доступна. Њом сам се користио са свим по вољи, колико је само то могло бити, при ондашњој њеној оскудости, пи при мојој оновременој спреми.

Са својим професором Д. А. Рудинским редовно сам се дружио и разговарао. На тај начин, ја сам, с једне стране, процењивао оно што сам читао, а, с друге — вежбао сам се у руском језику, јер смо ми севакад само руски разговарали.

И онај други професор Рус, В. Вердиш, мене је јако пазио. Оба та човека, као моји пријатељи, а по образовању и навици педагози, радо су се ко-