Годишњица Николе Чупића

Моје ондашње газдовање

По повратку из Ваљева у Београд, ја узмем једну собицу у једној кући близу старе Варош-Капије, те сам онде са женом седео неколика месеца. Одатле сам се преселио у нову кућицу Јове Кујунџића, у оном крају где је данас велика кућа Ни коле Спасића. Доцније је та кућица припала Стојану Новаковићу, јер је Кујунџић, удавши за њега своју кћер Јелу, ту му кућу дао у мираз.

Све имање моје и жене ми онда је било оно хаљиница на нама и под нама. Па смо ми ипак, свако вече, певушили од задовољства. Сећам се кад сам саставио 12 цванцика те на Сави купио један жути сто да смо се тој новини у кући и ја и жена обрадовали као некој великој тековини !

Седећи у тој кући, плаћао сам газди по 3 талира кирије на месец. Кућа је имала две собе, кујну, подрум, шупу за дрва, и бунар, и била је са свим за себе.

Онда сам имао на месец плате 50 цванцика; од Шпачека сам примао 70, и од Живка Давидовића, ком сам учио сина Александра, 15, што све чини 140 цванцика на месец !

То је био сав мој месечни приход. О том приходу ја и жена смо живели задовољно. Истина, ваља казати да је било часова и прилика када смо и ми